U Italiji se nad odluku da se 24. januara u parlamentu bira šef države nadvila senka razbuktale pandemije. Sada posebna naučna komisija treba da razmotri kako da se obezbedi demokratsko izjašnjavanje o šefu države, i ujedno poštuju sve epidemiološke mere.

Predsednik donjeg doma parlamenta Roberto Figo odredio je 24. januar za početak glasanja o nasledniku predsednika Serđa Matarele.

Pošto novi predsednik treba da dobije dve trećine glasova gotovo 1.000 elektora, očekuje se nekoliko krugova glasanja u razmaku od nekoliko dana. Novi šef države na dužnost treba da stupi 3. februara kada Matareli i ističe sedmogodišnji mandat.

Međutim, zbog velikog broja ljudi koji bi se u parlamentu okupili da izaberu predsednika, institucije se suočavaju sa teškim izazovima.

Šefa države u Italiji bira svih 945 članova parlamenta - Predstavničkog doma i Senata. Uz njih, prisutno bi bilo i administrativno osoblje i brojni novinari.    

Ministarstvo zdravlja Italije objavilo je 4. januara da je u toj zemlji u 24 sata registrovano 170.844 novih infekcija kovidom-19 i da je još 259 zaraženih je umrlo.

To je najveći dnevni broj slučajeva od početka pandemije i najveći crni bilans od 30. aprila, kada ih je bilo 263 umrlih, prenela je ANSA.

U Italiji šef države ima u prvom redu ceremonijalne nadležnosti, ali i izvesna bitna ovlašćenja. On, između ostalog, bira trećinu sudija ustavnog suda, raspisuje izbore i mora da potvrdi sve zakone.  

Određivanjem dana izbora predsednika označen je i početak kampanje u kojoj se očekuje nadmetanje premijera Marija Dragija i nekadašnjeg šefa vlade Silvija Berluskonija.

Dragi, 74-godišnji ekonomista i bivši predsednik Evropske centralne banke, postao je premijer u februaru, prihvativši poziv Matarele da predvodi vladu nacionalnog jedinstva, u trenutku kada je trebalo upravljati krizom izazvanom pandemijom korona virusa i ubediti Evropsku komisiju da poveri zemlji milijarde evra pomoći za oporavak.

Na novogodišnjoj konferenciji za novinare, Dragi je rekao da je njegova vlada uglavnom ispunila zacrtane ciljeve, čime je nagovestio da bi mogao da se kandiduje za predsednika države i da upravljanje vladom vrati političkim strankama, prenela je agencija AP.

Demokratska partija, stranka levog centra koja je dugo godina bila domininantna u Italiji, a prema nedavnim anketama uživa podršku oko 20% birača, izrazila je snažnu podršku za predsednički mandat Dragija, verujući da bi njegovim izborom bila poslata poruka o daljoj stabilnosti zemlje, s obzirom na ugled koji on uživa u inostranstvu.

Sa druge strane, stranke desnog centra su podržale Berluskonija, 85-godišnjeg medijskog magnata koji je bio premijer u tri mandata.

Berluskonija, koji je konstantno imao probleme sa zakonom tokom trodecenijskog bavljenja politikom, najviši italijanski sud je 2015. oslobodio optužbi da je plaćao za seks maloletnoj prostitutki na zloglasnim "bunga bunga" žurkama.

Italijanski mediji su 4. januara objavili da se populistički Pokret pet zvezdica zalaže za drugi Matarelin mandat, ali nema naznaka da bi 80-godišnji predsednik to prihvatio.

Nedugo posle izbora predsednika, počeće kampanja za parlamentarne izbore 2023. godine.

Izvor: Beta, EURACTIV.com

Foto: Beta/AP