Parlamentarni izbori u Mađarskoj biće održani 3. aprila, kada će se premijer Viktor Orban prvi put suočiti sa ujedinjenom opozicijom. Istog dana biće održan i referendum o kontroverznom LGBT zakonu.

Orban, koji je na vlasti 12 godina, pokušaće da dobije četvrti mandat. Njegova popularnost i dalje je velika u Mađarskoj gde pristalice premijera hvale njegovu odbranu nacionalnih interesa kao i hrišćanski identitet zemlje.

S druge strane, Orbana kritikuju zbog "neliberalnih" stavova o mnogim temama, kao što su imigracija, nezavisnost sudstva, sloboda medija i prava aktivista i pripadnika zajednice LGBT. Orban je često bio na meti kritika Evropske unije zbog urušavanja demokratskih institucija i raširene korupcije.

Šest raznovrsnih opozicionih partija, od liberalne levice do krajnje desnice, odlučilo je da se ujedini smatrajući da je to jedini način da se suprotstave Orbanu u nejednakim izbornim uslovima stvorenim izmenama izbornih zakona, preuzimanjem kontrole nad većinom medija i finansijskom nadmoći vladajuće partije.

Kandidat ujedinjene opozicije biće Peter Marki-Zaj, konzervativni gradonačelnik malog grada na jugu Mađarske.

Marki-Zaj, ekonomista i inženjer koji je pet godina živeo u SAD i Kanadi, pobedio je 2018. na izborima za gradonačelnika Hodmezevašarhelja, grada sa oko 44.000 stanovnika koji je decenijama bio uporište vladajuće stranke Fides.

"Ako budemo ujedinjeni, onda ćemo moći da zbacimo najkorumpiraniju vladu u Mađarskoj u poslednjih 1.000 godina", izjavio je nedavno kandidat opozicije.

Marki-Zaj je rekao da će, ako pobedi na izborima, prekinuti tesne veze koje je Orban razvio sa autokratskim vlastima u Rusiji i Kini i popraviti odnose svoje zemlje sa Evropskom unijom i drugim zapadnim saveznicima.

Očekuje se da naredni izbori budu najveći izazov sa kojim će se Orban i njegova partija Fides suočiti od osvajanja dvotrećinske većine u parlamentu 2010. godine.

Istraživanja javnog mnjenja ukazuju na tesnu trku opozicije i vladajuće desničarsko-populističke stranke.

Referendum

Predsednik Janoš Ader saopštio je da će parlamentarni izbori biti održani 3. aprila, što je najraniji mogući datum prema zakonu.

Istog dana biće održan referendum o spornom zakonu kojim se zabranjuje promovisanje homoseksualnosti maloletnicima.

Kontroverznim zakonom, koji je mađarski parlament usvojio u junu 2021, zabranjuju se edukativni materijali i programi za maloletnike koji promovišu homoseksualnost i promenu pola, kao i bilo kakva rasprava o tim temama u školama.

Orban tvrdi da se zakonom ne krše prava LGBT zajednice, nego da se čuvaju prava roditelja da izaberu kakvo će obrazovanje njihova deca imati.

Najvljujući referendum o zakonu, Orban je nabrojao pet pitanja, između ostalog da li Mađari prihvataju da se u školi govori o seksualnosti sa njihovom decom bez njihovog pristanka, da li podržavaju promociju tretmana promene pola za maloletnike, kao i da li podržavaju "neograničeno predstavljanje maloletnicima medijskog sadržaja seksualne prirode koji utiče na njihov razvoj".

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da je zakon "sraman" i suprotan vrednostima EU, a holandski premijer Mark Rute je rekao da Mađarskoj "nije više mesto u EU".

Predsednica češkog parlamenta Marketa Pekarova Adamova izjavila je da Mađari na izborima treba da glasaju za promenu i da je "ključno da EU bude sastavljena od država za čije su vlade demokratski principi na prvom mestu, a ne koristi za njihove premijere".

"Česi su već oterali Babiša. Iskreno se nadam da će Mađari isto uspeti", napisala je Adamova na svom Fejsbuk profilu.

Izvor: Beta, EURACTIV.com, EURACTIV.rs

Foto: Beta/AP