Glasanje za novog predsednika Italije počeće 24. januara u Parlamentu, ali bi on mogao da bude izabran tek za nekoliko dana.

Zvaničnih predsedničkih kandidata nema, a favoritom se smatra aktuelni premijer Mario Dragi, mada postoji zabrinutost da bi njegov odlazak iz vlade mogao da izazove političku nestabilnost. Silvio Berluskoni, koji je bio premijer Italije u četiri mandata, odustao je od izborne trke.

U tajnom glasanju učestvuje 1.009 članova Doma poslanika i Senata i predstavnici regionalnih vlasti. U prve tri runde glasanja potrebno je da kandidat dobije podršku dve trećine glasača, a u svakom narednom krugu je potrebna prosta većina glasova. Do sada je samo tri puta predsednik izabran u prvom krugu.

Glasanje se održava jednom dnevno, a pošto ni levica ni desnica nemaju dovoljno veliku snagu u parlamentu, proces može trajati više dana.

Postoji opšta saglasnost da je Dragi jedini političar koji može da održi vladu šarolike koalicije, ali mnogi misle i da bi on mogao da bude naredni predsednik Italije.

Berluskoni, koji je preživeo seks skandale i presude o fiskalnoj proneveri, saopštio je 22. januara da odustaje od predsedničke kandidature u duhu "nacionalne odgovornosti", rekavši da ne želi da njegovo ime bude razlog za polemike i podele koje zemlja sebi ne može da priušti u vreme pandemije.

Kazao je i da će sa svojim desničarskim saveznicima razgovarati o kandidatu koji može da postigne "široki konsenzus", ali da to neće biti Dragi, prenosi EURACTIV.com.

Berulskonijeva partija Napred Italija ne podržava izbor Dragija, smatrajući da treba da ostane na čelu vlade do kraja mandata 2023.

I potpredsednik njegove partije i bivši predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani izjavio je da Dragi treba da ostane premijer.

S obzirom na nekoliko stotina glasova kojim raspolažu Berluskoni i njegovi desničarski saveznici u Parlamentu, insistiranje Berluskonija da Dragi ostane na mestu premijera moglo bi da iskomplikuje bilo koji pokušaj Dragija da postane predsednik.

Dragi, bivši čef Evropske centralne banke, smatra se zaslužnim za obnavljanje stabilnosti u italijanskoj politici, ali nema zagarantovanu široku podršku zbog straha nekih partija da bi njegov izbor za predsednika mogao da dovede do prevremenih parlamentarnih izbora.

To bi moglo da uspori sprovođenje reformi neophodnih za dobijanje sredstava iz fonda EU za oporavak posle pandemije.

Ako bi Dragi bio izabran za predsednika, njega bi na mestu šefa vlade navodno mogao da zameni Vitorio Kolao, ministar za tehnološke inovacije i bivši izvršni direktor kompanije Vodafon, prenosi Gardijan.

Drugi mogući kandidati za predsednika su Pjer Ferdinando Kasini, senator koji ima dobre međustranačke odnose, ministarka pravde Marta Kartabija i bivši premijer Djulijano Amato.

Funkcija predsednika, koji se bira na sedam godina, uglavnom je ceremonijalna, mada ima ovlašćenja da imenuje premijera, raspiše prevremene izbore i odobri ili ukine zakone.

Aktuelni predsednik Serđo Matarela, kome mandat ističe 3. februara, morao je nekoliko puta da interveniše i reši političke krize, kao kada je pozvao Dragija da formira vladu nacionalnog jedinstva u februaru 2021. posle pada vlade Đuzepea Kontea.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta/AP