Savet EU usvojio je zaključke o evropskoj bezbednosnoj situaciji u kojima se navodi da je evropska bezbednost nedeljiva i da svako osporavanje evropskog bezbednosnog poretka utiče na bezbednost EU i njenih država članica. Savet je u zaključcima 24. januara osudio kontinuirane agresivne akcije i pretnje Rusije protiv Ukrajine.

U saopštenju je Rusiji upućen poziv na deeskalaciju, pridržavanje međunarodnog prava i konstruktivno angažovanje u dijalogu kroz uspostavljene međunarodne mehanizme.

EU potvrđuje svoju nepokolebljivu podršku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine i drugih partnera iz Istočnog susedstva u okviru njihovih međunarodno priznatih granica, i poziva Rusiju da se ponovo konstruktivno angažuje u postojećim međunarodnim okvirima za održivo i mirno rešavanje sukoba, saopštio je Savet EU.

Savet je, posle sastanka šefova diplomatija EU, ponovo potvrdio jedinstven pristup Unije i postojeću snažnu saradnju i koordinaciju sa SAD, NATO, Ukrajinom i drugim partnerskim zemljama.

Šef diplomatije Luksemburga Žan Aselborn je dolazeći na sastanak u Briselu rekao da članice EU rade na tome da se dijalogom i pregovorima otkloni opasnost rata u vezi s ukrajinskom krizom i ne vide razloge da iz Kijeva povlače svoje diplomatsko osoblje, kao što je najavio Vašington.

Aselborn je naglasio da su evropska 27-orica ubeđeni da ratom ni Rusija ne može za sebe ostvariti neki bezbednosni i odbrambeni boljitak.

Visoki predstavnik EU Žozep Borel je takođe naglasio da članice Unije ne vide razloge za povlačenje diplomata iz Kijeva, ali je dodao da će  šefovi diplomatija EU imati video konferenciju s američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom i, kako je naveo, možda od njega dobiti dodatne informacije o tome.

Za Borela je suština ukrajinske krize u tome što Rusija nastoji da podrije ustrojstvo bezbednosti u Evropi i uspostavi sfere interesa što je za EU neprihvatljivo.

Šef španske diplomatije Hose Manuel Albares Bueno izjavio je da su diplomatija, dijalog smanjene zategnutosti i odvraćanje među članicama EU usaglašane poluge za rešavanje ukrajinske krize i naglasio da se za jačanje bezbednosti na istoku Evrope i otklanjanje bilo kakvih sporova s Rusijom i drugim zemljama mora najpre delovati diplomatijom i mirnim sredstvima.

Ministri inostranih poslova EU će, preneli su novinarima zvaničnici u Briselu, dobiti najnovije izveštaje o jačanju ruskog vojnog prisustva u okruženju Ukrajine "i nastojanjima Moskve da preuredi bezbednosno ustrojstvo u Evropi".

Evropska komisija objavila je 24. januara da je preliožila dodatnu finansijsku podršku Ukrajini u visini od 1,2 milijarde evra. Reč je o novom paketu hitne pomoći, koji još treba da odobre Evropski parlament i zemlje članice, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Fon der Lajen je rekla da su od početka sukoba 2014. godine EU i njene finansijske institucije već pokrenule 17 milijardi evra u subvencijama i zajmovima za Ukrajinu. Nova pomoć od 1,2 milijarde evra će biti data u više faza, a prva tranša od 600 miliona biće isplaćena čim se dobije zeleno svetlo institucija EU.

NATO je 24. januara saopštio da šalje pojačanja "na istok Evrope", na područje Baltika i Crnog mora, a istovremeno je nekoliko stranaka španske levice je od vlade u Madridu zatražilo da ne šalje brodove u Crno more i borbene avione u Bugarsku.

Francuska je najavila da će poslati trupe u Rumuniju, ali su Pariz i Berlin istovremeno naglasili da će uložiti sve napore da se unesu nova snaga i predlozi u rešavanje ukrajinske krize kroz pregovore u okviru nomandijskog formata pregovora, u kojem učestvuju Francuska, Nemačka, Ukrajina i Rusija.

Sve članice EU podržavaju ovo nastojanje s ciljem da se sprovede Sporazum iz Minska o rešenju sukoba istoku Ukrajine uz davanje autonomije tamošnjim pobunjenim oblastima Donjeck i Lugansk.

Zvaničnici EU u Briselu kažu da većina članica Unije veruje da Rusija ne želi da vojno okupira Ukrajinu, jer bi to bila ogromna politička, ekonomska, pa i cena vojnih gubitaka za Moskvu, ali navode da se postavlja pitanje "šta tačno želi (ruski predsednik Vladimir) Putin koji nesumnjivo smera da dobije, postigne nešto".

EU, kako su podvukli ti izvori, nikako ne može dozvoliti da se o evropskoj bezbednosti pregovori vode samo između Amerikanaca i Rusa i zato visoki predstavnik Borel i vlade EU već razmatraju šta bi to bitno mogla predložiti EU da se suštinski uključi u pregovore SAD-NATO-Rusija.

Američki predsednik Džo Bajden je uneo izvesnu pometnju među Evropljane izjavom da se u slučaju "manjeg ruskog upada" u Ukrajinu, dakle ako to ne bude ruski širi vojni prodor, saveznici s obe strane Atlantika moraju dogovoriti šta tad uraditi.

Zasad se na umu imaju veoma oštre sankcije Zapada, ali se u delotvornost sankcija protiv Rusije veoma sumnja imajući dosadašnje iskustvo.

Borelova savetnica Natali Toči, direktorka Italijanskog instituta za međunarodne odnose, je iznela zamisao koja je privukla pažnju, a to je da "Format Normandija" za pregovore o rešavanju ukrajinske krize proširi na Amerikance, Veliku Britaniju i Italiju.

To bi EU uključilo direktno u celokupne pregovore o političkom, bezbednosnom i strategijskom rešavanju ukrajinskog "Gordijevog čvora" i osnaženja ustrojstva i sporazuma o bezdnosti u Evropi, pod uslovom da se tad otkloni zastoj u sprovođenju "Sporazuma iz Minska".

Francuski predsednik Emanuel Makron je pre par dana u Evropskom parlamentu da se kroz rešavanje ukrajinske krize izgradi "novi bezbednosni poredak u Evropi u saradnji s NATO" i predočio da zato nužan "iskren i zahtevan dijalog s Rusijom".

Makron je rekao da EU u idućih par nedelja mora izraditi evropski plan za novi poredak bezbednosti i stabilnosti na kontinentu koji će usglasiti s NATO i potom Moskvi predložiti da se o njemu razgovara.

Taj novi plan se mora temeljiti, objasnio je šef francuske države, na odbacivanju sile, pretnje, prinude, slobodi zemalja da se uključuju u organizacije i saveze koji odgovaraju njihovim bezbednosnim potrebama, nepovredivosti granica, odbacivanju sfera uticaja.

"Sporazum iz Minska" je tu moguća prekretnica, ali zasad velika kočnica jer vlasti u Kijevu zasad nisu spremne da menjaju ustav i Donjecku i Lugansku daju autonomiju, već traže da najpre ukrajinske snage preuzmu granicu s Rusijom.

Izvori u Briselu kažu da zato ona Bajdenova izjava o tome šta uraditi ako dođe do "manjeg upada" ruskih snaga u Donjeck gde Kijev od 2014-e nije prisutan, a posebno ako, ako pregovori ponovo zađu u slepu ulicu, Donjeck i Lugansk proglase nezavisnost i Moskva to prizna, a besumnje i još neke Rusiji bliske zemlje to učine.

Takvu mogućnost je najavio predsednik ruskog parlamenta Vjačeslav Volodin.

Ozbiljni zapadni analitičari većinom smatraju da "cilj Kremlja sasvim može biti da osigura bezbednosnu zonu oko Rusije i da uopšte ne krene u rat...mirna stabilizacija Donbasa bi bio drugostepeni, ali sasvim prihvatljiv izhod", navodi američki strategijski institut "Džeopolitikal fjučur".

Tomas Grejem, bivši direktor za Rusiju u Savetu za nacionalnu bezbednost u vladi predsednika Džordža Buša, smatra da su sad načela, stavovi i interesi SAD i Rusije, koje "drže ključ rešenja jer su jedine moćne da poremete bezbednost u Evropi", potpuno nepomirljivi.

Zato predlaže da se nagodba nađe tako što će Zapad i Rusija prihvatiti "moratorijum" i obavezu da u roku od 20-25 godina Ukrajina neće postati članica NATO, što znači da će stati i širenje Atlantskog saveza ka i na granice s Rusijom.

Dotle bi se, kaže Grejem, mnogo stvari mogle promeniti, "a ko zna koliko dugo će opstati i sam NATO".

Izvor: Beta

Foto: EU