Institucionalni vlasnici, poput privatnih kompanija i penzijskih fondova, zahvaljujući povoljnom regulatornom okviru EU sve više kupuju stanove u evropskim gradovima. Zbog toga se javljaju bojazni od rastućih cena zakupa i nepravičnog pristupa stanovima, upozoravaju stručnjaci.

Nedavno objavljena studija rađena za političku grupu Zeleni/EFA pokazala je da evropsko tržište stanova postaje sve privlačnije velikim investitorima, poput Blekstona, Blekroka i Patricije.

Sve više institucionalnih investitora ulazi na tržište stanova u gradovima u potrazi za "sigurnom imovinom", rekao je za EURACTIV jedan od autora studije Sebastijan Kol, inače istraživač Instituta Maks Plank.

U 2020. je vrednost kupovine za račun institucionalnih grupa u Evropi dostigla 64 milijarde evra dok se ukupna vrednost stanova u posedu velikih investitora procenjuje na 150 milijardi.

Jedna od posledica jačanja institucionalnih stanodavaca, prema Kolovim rečima, jeste da su stanovi od mesta gde ljudi žive i imaju upotrebnu vrednost postali mesta od kojih može da se zaradi.

Stručnjaci upozoravaju da taj fenomen značajno utiče na evropske gradove i njihove stanovnike.

Generalna sekretarka udruženja Hausing Evropa Sorha Edvards kaže da kada stanovi postanu investicija,  često se izdaju na kraće vreme, što izaziva "efekat praznine" u centru grada i gura ljude sa nižim prihodima podalje od centra.

"Prosečni ljudi sa prosečnim platama - učitelji, medicinske sestre, svako od nas, biće izgurani (iz centra) tako da moraju da putuju na posao", rekla je Edvards.

Kako je dodala, veliki investitori takođe negativno deluju na pristupačnost stanova.

Naime, cene stanova i zakupa u Evropi rastu u poslednjih deset godina. Prema podacima Eurostata, od 2010. su cene zakupa širom EU porasle za 16% a stanova za 39%.

Istraživanje Evropske komisije iz 2020. sprovedeno u sedam evropskih gradova pokazalo je da kada stanovanje postane sredstvo ulaganja za velike igrače, pristupačnost ima tendenciju pada.

U investicionoj grupi Blekston, koja je 2020. širom kontinenta imala 117.000 stambenih jedinica, kažu međutim da to nije tačno.

"Blekston poseduje samo mali deo od više desetina miliona nekretnina koje se izdaju u Evropi", rekao je portparol te grupe dodajući da su oni "mali igrač" bez "mogućnosti da utiče na šire trendove zakupa".

Koautorka studije Danijela Gabor je to potvrdila. "Zaista, institucionalni zakupodavci do sada su imali mali udeo", rekla je ona.

Međutim, taj udeo će izvesno rasti, rekla je Gabor i upozorila na "način na koji (institucionalni zakupodavci) mogu da vrše politički uticaj".

"Suštinska je razlika između vas i mene, kupovina dva ili tri stana u gradovima u kojima živimo i njihovo izdavanje, i Blekstona ili Blekroka ili holandskog penzijskog fonda sa milijardama i milijardama spremnim za tržište stanova", rekla je Gabor.

Blekston se 2021. "suprostavio planovima za cilj od 30% za socijalno stanovanje u institucionalnim portfeljima" u Španiji, gde je grupa najveći stanodavac sa više od 40.000 stambenih jedinica, pokazala je studija.

Gabor smatra i da disparitet između resursa privatnih lica i velikih investitora narušava "pravedan pristup" stanovanju, posebno za mlađe generacije.

Kako je dodala, to znači da ćemo umesto da iznajmimo stan od malih vlasnika na kraju iznajmiti stan od Patricije ili velikog investicionog fonda koji poseduje zgradu za račun penzijskog fonda.

U studiji se ističe da je finansijska regulativa EU do sada olakšavala institucionalnim investitorima da povećaju svoj udeo na evropskom tržištu stanova.

"Umesto da se bave tim problemom, pravila EU zapravo olakšavaju trend", rekla je Kim van Sparentak, jedna iz grupe evroposlanika koji su naručili studiju. Ona se založila za "stroge propise za sprečavanje velikih investitora da preuzmu stambeni fond" EU.

Evropska komisija nije odgovorila na pitanje portala EURACTIV da li finansijski propisi EU olakšavaju velikim investitorima kupovinu kuća ali je potvrdila rast investicionih stanodavaca u poslednjih deset godina.

"Potreban je dalji rad kako bi se shvatio njihov uticaj, s obzirom na zančajne razlike među članicama i regionima", rekao je portparol Komisije.

U međuvremenu stručnjaci traže veću transparentnost kada su u pitanju transakcije u koje su uključeni institucionalni investitori.

Autori studije su inače za istraživanje koristili privatnu bazu podataka ali smatraju da to nije dovoljno jer ta baza ne sadrži sve ugovore.

"To nam govori da smo morali da potrošimo petocifrenu sumu da kupimo privatnu bazu podataka kako bi saznali nešto o tome ko je vlasnik evropskih gradova", rekao je Kol.

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Beta