Obim prodaje naoružanja u svetu blago je smanjen u periodu od 2017. do 2021. u odnosu na prethodni petogodišnji period, ali je Evropa bila region u kojem je došlo do najvećeg porasta uvoza oružja, pokazuje najnoviji izveštaj Međunarodnog instituta za mir iz Stokholma (SIPRI).

Trgovina teškim konvencionalnim naoružanjem je u periodu od 2017. do 2021. godine opala za 4,6% u odnosu na period od 2012. do 2016. navodi se u analizi objavljenoj 14. marta.

Istovremeno, obim uvoza u evropske države porastao je za 19%.

U izveštaju je uzet u obzir samo kvanitativni obim trgovine oružjem, a ne i njena novčana vrednost.

Analiza pokazuje da je izvoz SAD u tom periodu porastao za 12%, kao i izvoz iz Francuske dok je uvoz drugog po veličini svetskog izvoznika oružja, Rusije, opao. Opao je i obim izvoza još dva velika eksportera oružja - Kine i Nemačke.

Uvoz u Evropu činio je 13% ukupne trgovine oružjem svetu, a najveći uvoznici bili su Velika Britanija, Norveška i Holandija. Očekuje se međutim da će u narednom periodu porasti izvoz i u druge evropske države, pošto su mnoge već naručile veće količine naoružanja, u prvom redu borbene avione iz SAD.  

Ukrajina je od 2017. do 2021, bez obzira na sukobe u Donbasu, bila relativno skroman uvoznik teškog naoružanja.

"Ozbiljno pogoršanje odnosa većine evropskih država sa Rusijom bilo je je značajan motor porasta evropskog uvoza oružja, posebno u državama čije potrebe ne može da podmiri domaća industrija naoružanja", izjavio je stručnjak SIPRI Piter D. Vezeman.

On je ukazao da transfer oružja igra i važnu ulogu u transatlantskim bezbednosnim odnosima.

Regionalno gledano, najveći udeo u globalnom importu oružja imaju i dalje istočna Azija i Okeanija, sa čak 43%, ali je upravo u ta dva regiona najveća razlika između pojedinih zemalja i subregiona.

U istočnoj Aziji i Okeaniji nalazi se i šest zemalja koje spadaju među deset globalno najvećih uvoznika, a to su Indija, Australija, Kina, Južna Koreja, Pakistan i Japan.

Vezeman je pojasnio da su i u tom regionu glavni razlog naoružavanja tenzije između Kine o mnogih drugih država. SAD su najveći izvoznik oružja i u istočnu Aziju i Okeaniju, a taj eksport je i deo američke zvanične politike prema Kini, rekao je stručnjak.

Na Bliski istok i u zalivske zemlje je od 2017. do 2021. izvezeno 2,,8 % oružja više, što ipak predstavlja snažno kočenje u odnosu na prethodni period, kada je skok bio 86%. Razlog su prvenstveno rat u Jemenu i tenzije između Irana i ostalih zemalja regiona.

Najveći uvoznik i dalje je Saudijska Arabija, koja je i drugi najveći uvoznik oružja na svetu. Munjevito je, međutim, za 227% porastao uvoz Katara, čime je ta zemlja sa 22. dospela na šesto mesto najvećih uvoznika oružja u svetu.

U regionu su veliki uvoznici oužja još i Ujedinjeni Arapski Emirati i Kuvajt, a sve četiri zemlje su već i najavile nabavku većih količina teškog nauružanja u narednim godinama.

Kada je reč o najvećim svetskim izvoznicima oružja, pored SAD,  eksporti iz Rusije činili su u analiziranom periodu 19% ukupne svetske trgoine, ali je obim izvoza u odnosu na period od 2012. do 2016. opao za 26%, i to pre svega zbog manje prodaje oružja Indiji i Vijetnamu. Ruska vojna industrija je za naredni period je, međutim, najavila nekoliko velikih isporuka upravo u te zemlje.

izvoz oružja iz Francuske konstantno je rastao proteklih godina i ona je sada na trećem mestu sa udelom od 11%  u globalnoj trgovini.

Na četvrtom mestu je Kina, a na petom Nemačka. Obe zemlje su proteklih godina prodale manje oružja nego ranije.

Među važnije prodavce naoružanja spada još i Italija, čiji udeo na globalnom tržištu iznosi 3,1%.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Pixabay