Premijer Mađarske Viktor Orban proglasio je u Budimpešti pobedu na parlamentarnim izborima, koja mu omogućava četvrti uzastopni premijerski mandat.

Posle objavljivanja prvih rezultata, prema kojima je koalicija predvođena Orbanovom desničarskom strankom Fides ubedljivo pobedila, mađarski premijer je pred zvaničnicima i pristalicama njegove stranke 3. aprila uveče  rekao da je ostvarena "ogromna pobeda".

"Ostvarili smo pobedu koja je toliko velika da se vidi sa Meseca, a svakako se vidi i iz Brisela", kazao je Orban.

Rezultati izborne komisije objavljeni 4. aprila ujutro, sa 98,9% prebrojanih glasova, pokazuju da je Orbanova koalicija  osvojila 53,11% glasova, što je više nego na izborima 2018. kada je njegov Fides osvojio 49,27%.  To znači da će u parlamentu imati 135 od ukupno 199 poslaničkih mandata, dva više nego do sada.

Proevropska šestočlana opoziciona koalicija Ujedinjeni za Mađarsku osvojila je 35,03% glasova, što joj u novom sazivu parlamenta daje 56 mandata. Tu heterogenu koaliciju, ujedinjenu oko premijerskog kandidata Petera Marki-Zaja, čine socijalisti, socijaldemokrate, Zeleni, Liberali i konzervativci.

Marki-Zaj, takođe desničar, obećao je da će kao premijer okončati raširenu korupciju u vladi i podići životni standard povećanjem finansiranja zdravstvenog i prosvetnog sistema. On je obećao i da će popraviti narušene odnose sa zemljama Evropske unije.

Na izbore je izašlo čak 69,54% mađarskih birača, što je ipak manje od istorijskog rekorda na prethodnim parlamentarnim izborima koji je iznosio 70,22%.

Očekivalo se da izbori budu najneizvesniji otkako je Orban ponovo postao premijer 2010. godine, jer je šest vodećih opozicionih partija ostavilo po strani ideološke razlike i formiralo jedinstven front protiv Fidesa.

Međutim, čak je i lider opozicije Marki-Zaj u svojoj izbornoj jedinici poražen od kandidata Fidesa Janoša Lazara.

U parlament je ušao i Pokret Naša otadžbina, na čijem je čelu radikalni desničar Laslo Torockaj, sa osvojenih više od šest odsto glasova. Torockaj je osnivač Omladinskog pokreta 64 županije, koji je srpska policija okarakterisala kao ekstremističku organizaciju. Njemu je zbog toga 2004. godine zabranjen ulazak u Srbiju na godinu dana, a potom ponovo od 2008. do 2010 godine.

Jednog poslanika imaće po preferencijalnom sistemu i pripadnici nemačke nacionalne manjine.

Od 199 poslanika mađarskog parlamenta, 106 je birano po većinskom principu, tako što u 106 izbornih jedinica pobeđuje kandidat sa najviše glasova. Preostala 93 mandata dodeljuju se na izborima na kojima se nadmeću partijske liste. Cenzus za ulazak liste u parlament je pet odsto glasova izašlih birača, deset odsto u slučaju koalicije dve stranke i 15 odsto za saveze tri ili više partija.

Pravo glasa na izborima imali su i državljani Mađarske koji žive u inostranstvu, kao i više od milion etničkih Mađara koji žive u susednim zemljama. I jednoj i drugoj kategoriji birača pravo glasa je omogućio Orban, promenom izbornog zakona.

Opozicione stranke i međunarodni posmatrači već dugo ukazuju na strukturne prepreke za poraz Orbana i navode sveprisutan provladin stav u državnim medijima, dominaciju Orbanovih saveznika u privatnim medijima i krojenje izbornih jedinica u korist vlasti.

Izvor: Beta, EURACTIV.com

Foto: EPA-EFE/Kabinet premijera Mađarske