Vilijam E. Kenard (William E. Kennard), ambasador SAD u EU  

 

Od terorističkih napada 11. septembra 2001. godine u svetu je ostvaren veliki napredak u borbi protiv terorizma, ali i u rešavanju kriza i odnosima SAD i muslimanskog sveta. Vojna kampanja u Libiji je trijumf novog pristupa SAD međunarodnim odnosima – multilateralizma koji od početka svog mandata zastupa američki predsednik Barak Obama.

 

Razgovarao: Georgi Gotev, EurActiv.com

 

Približavamo se 10. godišnjici napada na Njujork 11. septembra. Šta se promenilo u svetu? Kako se osećate kao američki građanin?

 

Kao američki građanin istakao bih da to nije dan za preispitivanje samo za Amerikance. To je međunarodni dan za preispitivanje jer je taj strašan događaj od 11. septembra pre 10 godina na više načina uticao na ceo svet.

 

Kada razmišljamo o terorističkim napadima, uključujući i one koji su se dogodili nakon 11. septembra, pa čak i one pre toga, bez obzira da li je reč o Londonu, Madridu ili Bombaju, moramo da primetimo da je reč o svetskom pitanju koje nas sve pogađa.

 

Na ovu značajnu 10. godišnjicu ukazujemo da je vreme da se svet okupi i prepozna da smo od 11. septembra prešli veliki put i da se mnogo toga promenilo.

 

Bio sam u vladi pre nego što sam dobio ovaj posao. Služio sam u Klintonovoj vladi u SAD. A kada sam se vratio u Obaminu vladu, začudio sam se koliko su se naše vlade pomenile. U našoj međunarodnoj saradnji se toliko pažnje poklanja terorističkoj pretnji. Konkretni primeri: naporno smo radili na unapređenju bezbednosti putovanja. To je jasno na primer svakome ko prođe kroz aerodrom. Radimo na tome da transport robe učinimo sigurnijim, da obezbedimo i lanac snabdvanja robom i uslogama. I dobra vest je da smo napravili ogroman napredak.

 

Reč je o monumentalnom naporu na svetskom nivou. Vlade širom sveta potrošile su nebrojene milijarde dolara da bi očuvale bezbednost građana.Dobra vest je da se od tada nismo suočili sa katastrofom razmera 11. septembra. Nismo se suočili sa terorističkim napadom u SAD, što je značajno.

 

Kao deo Obamine administracije ponosan sam što mogu da izvestim da smo u proteklih nekoliko godina mnogo napredovali. Vidite, kada je Barak Obama stupio u Ovalnu kancelariju u januaru 2009. godine nasledio je tri rata. Mnogi kažu da je reč o dva rata, naravno o Iraku i Avganistanu, koji su tradicionalne operacije, ali tu je i treći rat – protiv Al Kaide. Ukoliko pogledate šta smo postigli u veoma kratkom vremenskom periodu, uklonili smo Osamu bin Ladena i, što je još značajnije, uspeli smo da narušimo i rasformiramo vođstvo Al Kaide. Napredujemo ka potpunom povlačenju snaga iz Iraka, a ta zemlja po prvi put u istoriji doživljava razvoj demokratije. Imamo i plan za izlazak iz Avganistana.

 

Pored toga,predsednik Obama je od samog stupanja na dužnost prepoznao da za borbu protiv terorističke pretnje u svetu nije dovoljno ulagati u sredstva za borbu protiv terorizma i ratno oružje, već je potrebno doprti do muslimanske zajednice. I to je učinio na izuzetan način. Jedna od prvih stvari koje je učinio je odlazak u Kairo gde je održao jedan od najznačajnijih govora na položaju predsednika sa namerom da dopre do muslimanske zajednice i poruči da predsednik SAD shvata da moramo izmeniti odnose sa muslimanskim svetom.

 

U ratu u Libiji SAD su zauzele manje istaknut položaj i pustile Francusku i Britaniju da vode akciju. Koji su razlozi za to?

 

To je izvrstan primer kako se Barak Obama odnosi prema našim odnosima sa ostatkom sveta. Obama je u kampanji za predsednika američkom narodu, a zaista i čitavom svetu, poručio da želi da počne novo doba američkog vođstva koje će se definisati multilateralnim angažovanjem u svetu.

 

Misolim da je kampanja u Libiji zaista trijumf takvog pristupa. To je značajna akcija koju SAD nisu predovile. Mi smo naravno učestvovali i davali značajnu podršku, ali nismo predvodili.

 

Da li to znači da su poboljšani i odnosi sa Rusijom?

 

Da i veoma smo zadovoljni onim što smo uradili sa Rusijom. Od samog početka mandata ove vlade Barak Obama je govorio da želi da 'resetuje' te odnose.

 

On je kao i svi mi veoma naporno radio na tome i vidimo i rezultate. Ostvarili smo istorijski sporazum o noružanju i ponovne pregovore o START sporazumu. Radimo naporno i na tome da Rusiju uključimo u mejdunarodnu trgovinsku zajednicu podržavanjem njihovog prisupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

 

Brojni su primeri da smo priznali da se pojavljuju nove značajne sile u svetu – ekonomske sile, pri čemu je Rusija danas jedna od tih sa veoma snažnom privredom, Kina, Indija, Brazil... Svesni smo da je za napredak svih nas u svetu potrebno da se te zemlje uključe u svetsku zajednicu.

 

Da li SAD savetuju zemlje članice EU da se ne uključuju u projekte Gasproma poput Južnog toka?

 

Tu bih istakao da se mi kao i mnogi u Evropi, uključujući i Evropsku komisiju, iz mnogih razloga brinemo oko obezbeđivanja energetske nezavisnosti EU. Stoga podržavamo napore Komisije da osiguramo da Gasprom ne diskriminiše neke zemlje u domenu snabdevanja energijom.

 

Da li su EU i SAD isuviše zauzeti brigom za sopstvene probleme, poput krize u evro zoni i uopšte u svetu, da bi se bavili razvojem odnosa?

 

Jedna od lekcija finansijske krize iz 2008. je da je svetska privreda sve više međuzavisna zbog čega se ne možete nadati da ćete rešiti problme u sopstvenoj privredi ukoliko ne vodite račina o tome šta se događa u ostatku sveta. To je sada jasno. Zato puno pažnje poklanjamo kizi u evro zoni. Mi naravno nemamo mesto za tim stolom, ali pružamo savete i podršku jer to duboko pogađa našu privredu.

 

Šta se za vas kao ambasadora SAD i za SAD promenilo od stupanja na snagu Lisabonskog sporazuma? Čini se da je samo pridodat još jedan broj na listi kontakata...

 

To je nesrećan citat koji se pogrešno pripisuje Henriju Kisindžeru da je želeo "jedan broj" da zove u Evropi. Kažem da je citat nesrećan jer u slučaju velikih složenih vlada, bez obzira na to da li je reč o SAD ili Evropi, nikada nemate samo jedan broj koji treba da pozovete.

 

Nije fer reći da je cilj Lisabonskog sporauzma da vam pruži taj jedan broj za pozivanje. Jedna stvar koju sam naučio je da EU zovu 'evropskim projektom' jer je stalno u nastajanju. To je stalni razvoj. Zbog toga je to tako fascinantno mesto.

 

Izvor: EurActiv.com