Margaritis Schinas, potpredsednik Evropske komisije za unapređenje evropskog načina života

Od glavnog ulaza do međunarodnog spomenika na mestu nacističkog koncentracionog logora Aušvic-Birkenau ima manje od kilometra.

Taj put posetioci mogu preći za samo deset minuta.

No ipak je on težak.

Pri svakom koraku uz šine koje su odvele više od milion muškaraca, žena i dece u strahovitu smrt muči nas ogroman propust čovečanstva što nije sprečilo masovno ubijanje toliko nedužnih ljudi. Teret i breme odgovornosti svih nas je da osiguramo da se to nikada ne ponovi. Na spomeniku probadaju reči: "Neka zauvek bude krikom očaja i upozorenjem čovečanstvu ovo mesto (...)".

Ove se godine obležava 75. godišnjica oslobođenja Aušvica. U Evropi i šire odvija se niz komemorativnih događanja. Važna je to prilika da se oda počast šest miliona Jevreja i mnogim drugima koje su nacisti ubili zbog njihove etničke pripadnosti, identiteta ili uverenja. Prilika da se razmišlja o Holokaustu i njegovim posledicama za naša društva do danas.

Prilika da kažemo: "Sećamo se".

No samo sećanje nije dovoljno.  Na Petom svetskom forumu o holokaustu 23. januara u Jerusalimu predsednici Evropske komisije, Evropskog saveta i Evropskog parlamenta poslali su snažnu poruku: "Sve države članice EU čvrsto stoje iza stava da u Evropi ne sme postojati ni jedan oblik rasizma, antisemitizma ni mržnje, i učinićemo sve što je potrebno da ih suzbijemo.”

Evropa je već preduzela mnogo toga. 16 država članica EU već je podržalo radnu definiciju antisemitizma koju je izradio Međunarodni savez za sećanje na Holokaust, a koja će biti ključna zajednička osnova za prepoznavanje i rešavanje tog problema u svim njegovim oblicima.

Međutim, nema mesta preteranom zadovoljstvu. Nažalost, sve je više antisemitskih incidenata. U nedavnom velikom istraživanju među evropskim Jevrejima svaka treća osoba navela je da je zbog nošenja ili isticanja znakova jevrejskog identiteta u javnosti bila žrtva uznemiravanja.

Napadi u Haleu i Briselu bolno podsećaju da i 75 godina nakon Holokausta antisemitizam i dalje odnosi živote i ugrožava temelje naših društava. Kad napadač puca u sinagogi na Jom kipur ili u muzeju u samom centru  evropskog glavnog grada, to nije napad samo na jevrejsku zajednicu. Napad je to na sve nas. Na naše temeljne vrednosti i načela. Na jedinstvo, raznolikost i koheziju naših društava. Na sve što čini naš evropski način života.

Budući da sam rođen u Solunu, duboko sam svestan ogromnog doprinosa jevrejske kulture našoj evropskoj baštini. A svestan sam i razornih posledica holokausta na grad koji je nekad bio veliki centar života sefardskih Jevreja te je zahvaljujući svojoj jevrejsko-španskoj zajednici poznat pod nazivom "Madre de Israel".

U okviru mog portfelja Evropska komisija osnovala je novi posebni tim za suzbijanje antisemitizma, koji će podupirati i koordinisati rad svih država članica na razvoju sveobuhvatnih nacionalnih strategija za borbu protiv zločina iz mržnje i govora mržnje, zaštitu i integraciju jevrejskih zajednica, te obrazovanje i bolje upoznavanje javnosti s problemom.

Sigurnost je i dalje glavni izvor zabrinutosti jevrejskih zajednica. Mi radimo i na dovršetku sigurnosne unije u kojoj se svaki Evropljanin oseća sigurno i zaštićeno, bez obzira na veru, poreklo ili mesto boravka. I dalje ćemo podržavati mere država članica za sprečavanje radikalizacije, borbu protiv govora mržnje na internetu i garantovanje fizičke sigurnosti jevrejskih zajednica. Sinagoge, društveni centri, škole i fakulteti treba da budu  mesta gde se jevrejska kultura poštuje, proučava i slavi, a ne napada.

Uz to moramo snažnije delovati i u području obrazovanja jer je to najbolje oruđe koje imamo za dugoročno sprečavanje antisemitskih incidenata. Moramo poučavati svoju đecu, informisati građane i osposobljavati osoblje tela za krivično gonjenje i pravosudne poslenike o Holokaustu i modernim oblicima antisemitizma. Uloga škola i ambiciozan i uključiv obrazovni program mogu biti presudni u promeni viđenja i stavova. I u tom pogledu programi EU za mobilnost studenata i istraživanja mogu uveliko pridoneti strategijama država članica.

Konačno, moramo uvideti da antisemitizam nije samo evropski problem. Za njegovo rešavanje potreban je globalni odgovor i zato EU mora udružiti snage sa svim zemljama i međunarodnim organizacijama koje su spremne zauzeti se za ljudska prava te za naše vrednosti jednakosti, pluralizma, raznolikosti i slobode veroispovijesti i izražavanja.

U poneđeljak, 27. januara, pridružiću se preživelim žrtvama Holokausta i političkim čelnicima iz celog svijeta na putu od Vrata smrti do spomenika u Birkenau kako bih u ime EU odao počast osobama koje su tu poginule i milionima drugih koji su patili ili su još uvek ugroženi zbog pogube antisemitizma.

To je naša dužnost.

Ne samo sećati se, nego govoriti o tome i delovati.

Izvor: EURACTIV.hr

Foto: EU