Evropski odgovor na opasnost od korona virusa dokazaće da je EU zajednica sa jedinstvenom budućnošću, proizilazi iz apela uglednih Evropljana.

Mi kao građani Evropske unije svesni smo činjenice da je COVID-19 zajednička pretnja koja će možda jednu članicu pogoditi pre nego drugu, ali koja će nas u završnici pogoditi sve. Naša svakodnevica, ali i ekonomija počinju da neodoljivo podsećaju na ratno stanje.

Mi kao građani EU zabrinuti smo i uplašeni zbog ove pretnje, a dodatno nas plaše kakofonija, sebičnost i kratkoročni destruktivni nacionalni odgovori. Uplašeni smo zbog nedostatka strategije i vizije naših nacionalnih lidera, koji kao da nisu svesni činjenice da je jedini odgovor za sprečavanje pandemije zajednički i jedinstveni odgovor na nvou EU, sa strogo definisanim merama. Takođe, potreban nam je i zajednički plan na nivou EU kojim će se oporaviti naša ekonomija nakon ove krize.

Mi kao građani Evrope odbijamo da prihvatimo argument da EU u sadašnjem obliku ne predstavlja "republiku", u punom smislu tog značenja, te da zbog toga nije dovoljno opremljena za zajedničko suočavanje s izazovom pandemije.  Pozdravljamo pravovremenu odluku Europske komisije kojom će se osigurati 25 milijardi evra i financijska fleksibilnost koji su potrebni za suočavanjem s ovom opasnošću. No, iako je ta mera možda najviše što Komisija u ovom trenutku može da učini, ona nije dovoljna.

Apelujemo na Evropsku komisiju i Parlament da predlože, kao i na nacionalne vlade da usvoje, sledeće hitne mere, ako je moguće već na sastanku Evrogrupe koji je predviđen za 16. mart i na samitu Evropskog saveta koji treba da se održi kasnije u martu:

  • 1. Javno zdravlje i borba protiv epidemije mora postati kompetentnost EU i kao takva subjekt uobičajene zakonodavne procedure. Time Komisiji treba da se omoguće vanredna ovlašćenja za koordinaciju odgovora na epidemiju, a isto bi se trebalo omogućiti i federalnim vladama država članica
  • 2. Povećati obim Evropskog stabilizacionog mehanizma kako bi se obuhvatilo hitno finansiranje osnaženih evropskih i nacionalnih zdravstvenih sistema u cilju borbe protiv pandemije koja preti životima građana EU, a time i ekonomskoj i finansijskoj stabilnosti cele zajednice
  • 3. Odustajanje od obveznog uravnoteženog budžeta na nivou EU i osmišljavanje sigurnosne mreže kojom će se osigurati finansijska sredstva na evropskom nivou za podsticanje ekonomskog oporavka i društvene kohezije nakon što prođe pretnja
  • 4. Fiskalna pitanja treba da postanu uobičajena zakonodavna procedura, a EU treba da se omoguće i fiskalna ovlašćenja za usvajanje novih vlastitih resursa, poput poreza na zagađenje, digitalnog poreza i sl.
  • 5. Usvajanje novog Višegodišnjeg finansijskog okvira po hitnom postupku, čiji bi iznos bio najmanje 1,3% BDP na nivou EU, kao što je i tražio Evropski parlament prema postojećoj strukturi budžetskog finansiranja. Takođe, budžetskom okiru treba da se omogući i dostizanje 2% vlastitih sredstava, kako bi se EU omogućilo finansiranje šireg spektra javnih dobara
  • 6. Pretvoriti planiranu Konferenciju o Budućnosti Europe u konvenciju na kojoj će se reformirati osnivački ugovori između građana EU i država članica

Mi kao građani Evrope verujemo da je ovo ključni trenutak za celu EU. Način na koji će društvo percipirati našu zajednicu u narednim godinama uveliko će zavisiti o njenom nošenju s ovom krizom. Ovo je trenutak da dokažemo kako je EU zajednica vrednosti i jedinstvene budućnosti koja brine o svojim građanima i država članicama u turbulentnim trenucima političkih, ekonomskih i zdravstvenih pretnji.

Kucnuo je čas za hrabre zajedničke korake kojima možemo prevazići strah.

Kucnuo je čas za jedinstvo EU, a ne za nacionalne podele.

Pozivamo sve građane da potpišu naš apel koji je dostupan na mnogim evropskim jezicima putem linka http://www.cesue.eu/en/appeal.html.

Apel su osmislili filozofi Roberto astaldi i Daniel Inerariti, a potpisalo ga je više od 400 renomiranih akademika, predstavnika civilnog društva, poslovne zajednice i evropskih institucija. Među potpisnicima su i mnogi ugledni akademici, stručnjaci u raznim sektorima, relevantne figure civilnog društva od kojih su mnogi radili u javnih službenima u institucijama EU, ali su među potpisnicima i bivši predsednik Evropskog parlamenta, bivši evropski komesari, ministri država članica, guverneri centralnih banaka i poslanici kako evropskog, tako i nacionalnih parlamenata.

Na sajtu EURACTIV.com objavljeni su neki od potpisnika.

Foto: Beta/STA/Rosana Rijavec