Politička mobilizacija protiv državnih mera za suzbijanje pandemije koronavirusa traje već godinu dana. U Beču je krajem decembra 2020. godine pokrenut istraživački pojekat za proučavanje protesta.

U pitanju je saradnja Univerziteta Beč i privatnog univerziteta Zigmund Frojd. Cilj projekta je bio da se prikupe podaci o protestima i njihovim učesnicima. Istraživači su primenjivali kvantitativnu metodu u kombinaciji sa kvalitativnim intervjuima i posmatranjima protesta koji su još u toku.

Početkom godine kada su protesti dostigli vrhunac kao izraz nezadovoljstva građana u javnosti se diskutovalo kontroverzno o legitimnosti, zdravstveno-političkim posledicama, spremnosti na upotrebu nasilja, kao i o odnosu pokreta prema teorijama zavere i desničarskom ekstremizmu. Važno je da se razjasni ko su učesnici protesta i kakvi su njihovi stavovi. Izveštaj predstavlja rezultate onlajn ispitivanja koje je sprovedeno početkom 2021. godine.

Protestni pokret čine pretežno žene (64,1%), samostalno zaposleni (67,9%) i osobe viših obrazovnih stepena (33,6% fakultetsko obrazovanje, 27,6% srednje obrazovanje). Što se političkog profila tiče ispitanici su izjavili da su na poslednjim parlamentarnim izborima glasali za Slobodarsku partiju Austrije (30,2%), za Zelene (20,5%) i za Austrijsku narodnu partiju (20,2%).

U budućim glasačkim odlukama primetan je pomak udesno, pa bi 56,7% sledeći put glasalo za Slobodarsku partiju Austrije.

Većina ispitanika skoro jednoglasno odbija mere vlade. Smatraju da su one proizvoljne (93,2%) i pretežno nedelotvorne (93,2%). Takođe su mišljenja da vlada nepotrebno podstiče strah (99,6%) i da koronavirus nije opasniji od običnog gripa (78,6%).

Veoma je rasprostranjeno uverenje da vlada koristi pandemiju kako bi kontrolisala i nadzirala stanovništvo (89,1%) i da je prirodna sposobnost samoizlečenja dovoljna da bi se pobedio virus (67,9%). Poprilično je zastupljeno mišljenje da vlada krije istinu od građana (84,7%) i da se prema njima odnosi pokroviteljski (97,3%).

Da se previše brine o manjinama smatra 26,1% ispitanika, dok se 19,4% ponekad osećaju kao stranci u sopstvenoj zemlji "zbog velikog broja muslimana“. Eksplicitni antisemitizam zastupa 16,2% ispitanih učesnika protesta, a 24,5% su mišljenja da je uticaj Jevreja na politiku i danas suviše veliki.

Saopštenje: Kancelarija Grada Beča u Beogradu

Foto: Kajetan Sumila