Jaz u zaradama između žena i muškaraca u Srbiji na osnovu proseka plata je 3,3% u prilog muškaraca, a kada se uključe i drugi parametri raste na 11%, umesto da se smanjuje kao u razvijenim zemljama, rečeno je 22. februara na predstavljanju istraživanja o razlikama u platama među polovima. U EU je prosečan jaz u zaradama muškaraca i žena na osnovu proseka plata 17,5% ali se relativno mali jaz u Srbiji u odnosu na EU ne sme tumačiti kao beznačajan jer postoje mnoge specifičnosti, a raste kada se porede zarade žena i muškaraca sa istim obrazovanjem i radnim iskustvom. Za Srbiju je specifično i da malo niskokvalifikovanih žena radi. Istraživanje je pokazalo i da je jaz u zaradama veći u privatnom nego u javnom sektoru.

 

"Prosek jaza u zaradama između žena i muškaraca u EU je 17,5%. Kada to uporedimo sa 3,3%, to deluje kao da u Srbiji jaz nije veliki ali moramo uzeti obizr da bi se jaz u EU, kada bismo ga korigovali, smanjio dok se jaz u Srbiji povećava", rekla je jedan od autora studije Sonja Avlijaš.

 

Taj trend je zabeležen i u drugim zemljama Zapadnog Balkana koje su obuhvaćene istraživanjem, odnosno Makedoniji i Crnoj Gori, rekla je ona na predstavljanju istraživanja koji su sproveli Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN) iz Beograda i Univerzitet "Amerikan koledž" iz Skoplja.

 

Sonja Avlijaš je objasnila da prema nekorigovanom jazu u Srbiji od 3,3%, odnosno razlici na osnovu prosečnih plata, na 100 dinara po času rada koje zaradi muškarac žena zaradi 96,7 dinara. Međutim, kada se porede zarade žena i muškarca sa istim obrazovanjem i radnim iskustvom, taj jaz u Srbiji raste na 11%, suprotno tendenciji u razvijenim privredama, dodala je ona.

 

Kako je rečeno na skupu, 17,5% je stopa nekorigovanog jaza u EU, a procenjuje se da je korigovani oko upola manji.

 

Avlijaš je rekla da je u periodu od 2008. do kraja 2011, na koji se odnosi istraživanje, došlo do smanjenja jaza u zaradama zbog posledica ekonomske kriza koja se pre svega odrazila na na "muške" sektore poput građevinarstva. Moguće je i da će, nakon ekonomskog oporavka, doći ponovo do povećanja jaza, dodala je ona.

 

Šefica kancelarije Agencije UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN WOMEN) u Srbiji Asja Varbanova je rekla da se mali jaz u zaradama žena i muškaraca ne sme tumačiti tako da se nejednakosti prikažu kao beznačajne.

 

"Omlovažavanje razlike u zaradama između muškaraca i žena kao male je samo po sebi problematično jer se u tom proseku kriju važne specifičnosti koje moramo razmotriti kako bismo zapravo rauzmeli kako i zašto se zarade razlikuju i gde su te razlike najznačnije", rekla je ona.

 

Specifičnosti Srbije

Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta "Rodni jaz u platama u zemljema Zapadnog Balkana: nalazi iz Srbije, Crne Gore i Makedonije", a celokupni rezultati biće objavljeni u martu. U Srbiji je sprovedeno na uzorku od 25.580 osoba i na osnovu podataka Ankete o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku. Izdavanje publikacije i istraživački projekat podržala je Švajcarska agencija za razvoji i saradnju (SDC), preko Regionalnog programa podrške istraživanjima u oblasti drustvenih nauka (RRPP), kojim koordiniše Univerzitet u Friburgu.

 

Dok je u zapadnim zemljama u Evropi razlika u platama posledica istorijske diskriminacije ili težeg pristupa žena obrazovanju i poslovima, u Srbiji nema takve diskriminacije, odnosno muškarci nisu više plaćeni po godini obrazovanja i radnog staža ili zanimanju, rekla je Sonja Avlijaš koja je istraživač pri FREN-u.

 

U Srbiji žene, takođe, imaju bolje karkteristike na tržištu rada, poput obrazovanja, tako da se razlike ne mogu objasne slabijim karakteristikama, ali ta prednost žena je posledica male zaposlenosti niskokvalifikovanih žena.

 

Stopa zaposlenih žena sa završenom osnovnom školom u Srbiji je 26,2%, a muškaraca 43,5%.

 

Razlike u zaradama ili pri zapošljavanju i napredovanju među polovima se u Srbiji ne mogu objasniti klasičnom diskriminacijom već se mogu tumačiti pre kao posledica vrednovanja "neopažljivih" karakteristika kod muškaraca i žena, rekla je Sonja Avlijaš.Tu je pre svega reč o shvatanjima da su, na primer, žene manje fleksibilne u pogledu radnog vremena zbog porodičnih obaveza, a muškarci autoritativniji i spremniji da se nose sa odgovornošću i rizicima, dodala je ona.

 

Vanredna profesorka na Odeljenju za socijologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu Marija Babović je rekla, da žene da bi ušle na tržište rada, moraju da imaju bolje karakteristike, a da se žene koje imaju niže kvalifikacije ne odlučuju da izlaze na tržište rada uglavnom jer procenjuju da im se ne isplati, s obzirom na njihovu ulogu u porodici i domaćinstvu.

 

Ukazala je i na uticaj patrijarhalnih obrazaca i dodala da država ne podstiče mnogo razvoj sektor socijalnih usluga.

 

Razlike u javnom i privatnom sektoru

 

Jedan od autora studije i istraživač FREN-a Marko Vladisavljević je rekao da je jaz u platama u javnom sektoru koji iznosi 1,6% znatno manji nego u privatnom sektoru gde iznosi 9,4%, ali da se razlika između dva sektora smanjuje kada se jaz koriguje i to na 7,5% u javnom a u privatnom na 11%.

 

Vladisavljević je rekao da se samo na prvi pogled čini da su žene mogo lošije plaćene u privatnom sektoru, ali da javnom sektoru žene imaju znatno bolje karakteristike na tržištu rada, poput obrazovanja, i da ih ima više u stručnim zanimanjima.

 

Gledano po kategoriji niskih i visokih zarada, u javnom sektoru nema većih razlika u platama između žena i muškaraca, dok u privatnom sektoru jaz raste kako je plata, odnosno funkcija veća, što je takozvani "efekat staklenog plafona".

 

To može biti posledica pritiska rodnih uloga u društvu koje ne dozvoljavaju tja nivo odgovornosti za žene, objasnio je on.

 

"Zapadnobalkanski paradoks"

 

Trend povećanja jaza kada se porede zarade žena i muškaraca sa istim obrazovanjem i radnim iskustvom postoji i u drugim zemljama Zapadnog Balkana pa je na skupu ocenjeno da se može govoriti o "zapadnobalkanskom paradoksu".

 

"To je specifičan trend za sve zemlje Zapadnog Balkana koje smo analizirali zato što što je u razvijenim zemljama korigovani jaz obično niži od nekorigovanog jer žene koje rade u zapadnim zemljama imaju lošije karakteristike od muškaraca", rekla je Avlijaš.

 

Ona je dodala da je u Makedoniji korigovani jaz 17,9% a u Crnoj Gori 16,1%.

 

Evropske prakse i Srbija

 

U nekim zemljama u Evropi postoji vrlo sofisticiran zakonski okvir poput Švedske u kojoj poslodavci koji zapošljavaju više od 10 radnika moraju da dostavljaju redovne analize plata, rekla je Marija Babović.

 

Slična obaveza postoji i Danskoj, Italiji i drugim zemljama, ali i u Srbiji. Na skupu je rečeno da je prema propisima o rodnoj ravnopravnosti u Srbiji postoji obaveza poslodavca koji zapošaljava 50 i više radnika da do 31. januara podnese izveštaj i da napravi akcioni plan ali da se ne zna šta se s tim u praksi dešava.

 

U Srbiji je zakonom predviđeno da žene i muškarci moraju biti isto plaćeni za određeni rad, postoji Strategija za pobojšanje položaja žene ali ona ne predviđa konkretne mere, rekla je Marija Babović.

 

Marko Vladisavljević je rekao da je činjenica da se na tržištu rada u EU preduzima mnogo akcija da se smanje razlike u zaradama, a da do toga ne dolazi, ali je ukazao da među članicama EU postoje razlike i da je jaz veći u južnim i istočnim članicama.

 

Značajan jaz postoji i u Holandiji, ali u toj zemlji žene često rade pola radnog vremena i mogu da naprave ravnotežu sa porodičnim životom.


Izvor: EurActiv.rs

Foto: sxc.hu