Novo istraživanje pokazalo je da 70% kompanija u Evropskoj uniji sprovodi strategiju cirkularne ekonomije ali da ima još dosta posla na polju obnovljive energije i potrošnje vode. Kompanije u sklopu cirkularne ekonomije uglavnom nastoje da reše pitanje otpada. Istovremeno ukazuju na probleme kod sprovođenja strategije za cirkularnu ekonomiju, poput administrativnih poteškoća. Istraživanje je pokazalo i da su preduzeća nedovoljno upoznata sa inicijativama država za cirkularnu ekonomiju i da je od njih koristi imao jako mali broj kompanija.

 

Da primenjuju pristup cirkularne ekonomije spremnije su kompanije koje beleže veći prihod od prodaje, pokazalo je istraživanje koje je sprovela kuća TNS između 18. i 27. aprila.

 

Od 10.618 firmi obuhvaćenih istraživanjem, 72% malih preduzeća i 89% velikih radi po principima "ekonomije bez otpada". Gledano prema zemljama, u EU prednjače kompanije sa Malte, iz Irske i Luksemburga.

 

Konkretno, svaka druga kompanija u EU u poslednje tri godine je nastojala da smanji, ponovo koristi ili proda svoj otpad. U manjoj meri se primenjuju strategije poput smanjenja potrošnje energije, što je nastojalo 38% firmi, i reorganizacije sa ciljem manje potrošnje sirovina i veće upotrebe recikliranih materijala, što je pokušavalo 34% kompanija.

 

Zaostaje se međutim sa smanjenjem potrošnje vode i upotrebom otpadne vode, što je razmatralo samo 19% kompanija, kao i sa korišćenjem obnovljivih izvora energije (16%).

 

Kada je reč o finansiranju, većina kompanija (59%) nije oklevala da uloži deo prihoda u cirkularnu ekonomiju, piše Žurnal de l’anvironman (Journal de l’environnement).

 

Međutim, šest od deset kompanija navelo je da je imalo problema u sprovođenju strategija za cirkularnu ekonomiju. Među problemima su adminstrativne ili pravne poteškoće (35%), visoka cena dostizanja standarda (32%) i pitanje finsnsiranja (27%).

 

Inicijative koje za cilj imaju cirkularnu ekonomiju različite su od članice do članice EU i samo 3% kompanija priznaje da je imalo koristi od njih.

 

Istraživanje je pokazalo i da tek svaka peta kompanija smatra da su informacije o vladinim programima za cirkularnu ekonomiju dovoljne a svaka druga firma priznaje da nikada nije čula za te inicijative.

 

Evropski parlament objavio je krajem maja izveštaj u kome je istakao potrebu da se izmene direktive o otpadu u kontekstu novog paketa za cirkularnu ekonomiju koji je u decembru usvojila Evropska komisija.

 

Strategija za cirkularnu ekonomiju mnogo je ambicioznija od Komisijinog paketa, posebno zbog preporuke da se komunalni otpad smanji za 10% do 2030. godine, koje kod Komisije nema.

 

Predviđeno je i da sektori trgovine i usluga najkasnije do 2018. usvoje ciljeve smanjenja otpada i da EU kao celina do 2030. prepolovi bacanje hrane i morski otpad.

 

Takođe se planira da se direktiva o ekodizajmu primenjuje i za građevinski materijal, tekstil i nameštaj. Pored toga, do 2030. godine 70% otpada domaćinstava i 80% ambalaže mora da ide u reciklažu ili se ponovo koristi. Ti ciljevi su ambiciozniji od 65 odnosno 75% u ciljevima Junkerove Komisije.

 

Kako piše EurActiv.com, izveštaj će biti detaljno razmotren 15. juna u odboru Evropskog parlamenta za prirodnu sredinu, javno zdravlje i bezbednost hrane (ENVI).

 

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Beta