Mesecima učenici širom Evrope protestuju pod parolom "Petak za budućnost" i traže veći politički angažman u borbi protiv klimatskih promena. Nemački ogranak pokreta sada je predstavio i dokument sa političkim zahtevima. Mesto održavanja konferencije za novinare bilo je simbolično: Dvorana dinosaurusa u Prirodnjačkom muzeju u Berlinu.

 

Mladi iz pokreta "Petak za budućnost" nemačkoj saveznoj vladi 8. aprila su predočili dokument sa konkretnim zahtevima.

 

Centralni zahtevi su stoprocentna proizvodnja struje iz obnovljivih izvora do 2035. godine, isključenje četvrtine nemačkih elektrana na ugalj do kraja 2019, obustavljanje državnih subvencija za fosilna goriva i uvođenje međusektorske cene za emisiju CO2. Cilj treba da bude nulta emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2035. godine.

 

"Naš pokret dostigao je neslućene razmere", rekao je novinarima u muzeju jedan od predstavnika učenika, Linus Štajnmec.

 

Đaci su najavili da će i dalje svakog petka održavati proteste, sve dok politika ne predstavi konkretne mere kojima bi bilo moguće dostići cilj da globalno zagrevanje ne premaši 1,5 stepeni Celzijusa.

 

"Mnogi političari nas hvale, ali ništa ne rade - mislimo da je to dvolično", rekao je učenik Sebastijan Grime.

 

Upravo zato učenci traže da mladi ljudi budu jače uključeni u demokratske procese, što se navodi i u dokumentu sa njihovim zahtevima koji je dobio podršku svih lokalnih organizacija pokreta širom Nemačke.

 

Mladi aktivisti podršku su dobili od širokog saveza oko 25.000 naučnih radnika, koji su se okupili pod nazivom "Naučnici za budućnost".

 

Jedan od osnivača tog saveza, fizičar sa Potsdamskog instituta za klimatska istraživanja u Berlinu Volfgang Luht podvlači hitnost borbe protiv klimatskih promena.

 

"Poslednjih godina su saopštenja naučnika o promeni klime postajala sve dramatičnija. Menjaju se vazdušna i morska strujanja, smanjivanje biodiverziteta izaziva zabrinutost. Dokaz za to su bezbrojni, ali mi i dalje kao mesečari srljamo u budućnost", rekao je Luht na marginama konferencije za novinare za EURACTIV.de.

 

On podržava zahtev učenika, da do 2030. u Nemačkoj budu isključene sve elektrane na ugalj.

 

Taj zahtev učenika ambiciozniji je od izlazne strategije koju je krajem januara predložoila nemačka Komisija za rast, strukturnu transformaciju i zaposlenost, koja nudi 2038. kao kompromisni rok za isključenje elektrana.

 

Sa takvim planom, međutim, postizanje cilja od 1,5 stepeni nije moguće, tvrdi učenik Sebastijan Grime.

 

"Nemačka je potpisala klimatske ciljeve iz Pariza i time se obavezala da dostigne međunarodne klimatske ciljeve. Zato kompromis do kojeg je došla komisija ne sme da bude obavezujući cilj", rekao je Grime, dodajući da je "apsurdno" da Nemačka redovno izvozi viškove električne energije u inostranstvo.

 

U ovom trenutku Nemačka oko 36% svoje struje dobija iz kamenog uglja ili lignita i u tu svrhu je, prema podacima Savezne agencije za ekologiju (UBA), širom zemlje u pogonu 107 elektrana.

 

I Volfgang Luht zalaže se za napuštanje uglja pre 2038. godine.

 

"Neophodno je da se sa gašenjem počne što pre. Ako se to desi prekasno, kasnije će izlazak morati da bude puno nagliji", a da bi se to postiglo potrebno je "jako političko zalaganje" kako bi se razvile obnovljive energije, rekao je Luht.

 

Učenici smatraju da je verovatno najefikasnija mera za smanjenje  klimatske štete uvođenje minimalne cene za ugljen-dioksid u svim privrednim sektorima.

 

Ona bi, smatraju, trebalo da bude utvrđena na 180 evra, što odgovara i ceni tone CO2 kojom barata nemačka Savezna agencija za ekologiju. Preračunato, cena celokupne emisija u Nemačkoj u 2016. godini iznosila bi 164 milijarde evra.

 

"Svesni smo da se suočavamo sa velikim izdacima. Ali nekontrolisana promena klime koštaće nas mnogo više od svih investicija da se izbegne klimatska katastrofa", rekla je učenica Svenja Kant.

 

Ona je podvukla da mladi ne traže ništa novo, već samo da se preuzme finansijska odgovonost za sadašnju emisiju gasova sa efektom staklene bašte.

 

Političari u EU do sada nisu uspeli da se dogovore o uvođenju evropske minimalne cene za CO2 izvan Sistema trgovine emisijama (ETS).

 

U novembru 2018. nemački stručnjaci su predložili šemu uvođenja poreza na emisije CO2. Prema njihovoj računici, da bi se ispunili nacionalni klimatski ciljevi bilo bi potrebno da svaka tona ugljen-dioksida u Nemačkoj košta oko 35 evra.

 

U ovom trenutku cena tone CO2 na evropskom tržištu kreće se oko 24 evra.

 

Prema podacima vlade u Berlinu, 14 članica EU uvelo je svoje modele utvrđivanja cene CO2, koji postoje mimo jedinstvenog evropskog tržišta trgovine emisijama ETS.

 

Predvodnik je Švedska sa cenom od 120 evra za tonu CO2.

 

Izvor: EURACTIV.de

Foto: Beta/AP